U petak
20.
juna 2008. godine u
u sali 10 Instituta za fiziku, Pregrevica br. 118, Zemun
TEORIJA, SIMULACIJE I
EKSPERIMENT
Teoriju disipativnih solitona
koristimo za bolje razumevanje mnoštva prirodnih fenomena: od egzotičnih, kao
sto je maskare kada okean, za vreme plime, ulazi
u Amazon, sve do uobičajenih ali ne potpuno razjašnjenih fenomena kao što su
munje.
Disipativni solitoni su samoorganizovane multidimenzione
strukture kod kojih su gubici uravnoteženi pojačanjem. Kada su optički
disipativni solitoni potpuno konfinirani u prostoru i vremenu, nazivaju se
svetlosnim loptama.
Generacija, propagacija i stabilnost optičkih
prostorno-vremenskih disipativnih solitona istraživani su sinergijom numeričkih
metoda i analitickog varijacionog pristupa. Utvrdjivanje domena parametara u
kome su disipativni solitoni stabilni, doprinosi odredjivanju najpovoljnijih
eksperimentalnih uslova za njihovu realizaciju.