Postovane kolege,

iako Tribina o Vrednovanju naucno-istrazivackog rada (SANU, 03.12.08.) nece imati kao neposredni

rezultat poboljsanje vazeceg Pravilnika, ona ipak predstavlja jos jednu priliku da se obelodane njegove

lose osobine. Sa svoje strane zelim da obratim paznju na jednu takvu osobinu, koju smatram potecijalno

veoma opasnom. Naime, na sajtu Ministarstva nauke i zastite zivotne sredine (Kriterijumi za ocenjivanje projekata na kraju 2007. godine) u tacki Minimalni rezultati projekta za nastavak finansiranja na dan 31. 12. 2007. godine, u prvom pasusu se nalazi sledeci stav:

…Bodovanje projekata vrši se samo na rezultatima koji većinski pripadaju autorima sa projekta.

U vezi sa ovim treba imati u vidu da kao rezultati rada na projektima uzimaju se samo radovi publikovani u casopisima. Medjutim, u saglasnosti sa navedenim stavom, ako neko od kolega objavi rad u najboljem naucnom casopisu, ali sa jos jednim koautorom sa drugog projekta (ili iz inostranstva), to ovaj rad nece biti uzet u obzir prilikom vrednovanja njegovog projekta, cak i ako taj rad  zahtevao nekoliko godina istrazivanja, sto je, razume se, apsurdno.

Stavise, dobro je poznato da u svetu vec decenijama postoji tendencija ka povecanju broja koautora na naucnim radovima zbog sve intenzivnije saradnje izmedju razlicitih naucnih institucija, ukljucujuci tu i internacionalnu saradnju. Kao primer navescu Konferenciju po nisko temperaturnoj plazmi (formalno rosijsku, ali fakticki medjunarodnu) koja ima veoma dugu tradiciju. Sticajem okolnosti,  ja sam ucestvovao u njenom radu1969 godine (6. Konferencija, Riga) i 2007 godine (25. Konferencija, St.-Petersburg). Zato sam imao priliku da u proseku srednji broj koautora na konferencijskim radovima povecao se prakticno dva puta. Medjutim, i na strogo internacionaljnoj konferenciji po gustim neidealnim plazmama (2008. u Italiji) vecina radova ima isti veliki broj koautora (5 - 7). Jos jednom obraticu paznju da su to uglavnom istrazivaci iz razlicitih institucija, a veoma cesto iz razlicitih zemalja. Jasno je, da na osnovu pomenutog Pravilnika sav njihov trud bi bio potpuno uzaludan.

Jedan od osnovnih razloga za povecanje broja koautora je mogucnost saradnje istrazivaca razlicitih profila, koja je u poslednje vreme dosla do potpunog izrazaja, a koja mnogo povecava efikasnost naucnog rada. Gore navedeni stav ne samo da ne uzima sve ovo u obzir, nego i direktno ometa medjuinstitucionalnu i internacionalnu saradnju. Teško je razumeti kako se sve to uklapa u opste tendencije razvoja nauke u svetu.

Pored ostalog treba imati u vidu i pravni aspekt problema. Na osnovu ovog stava, jedan deo rada koji je obavljen u saglasnosti sa prihvaćenim programom rada na projektu se jednostavno poništava, što ima direktne finansijske reperkusije. Na osnovu svega izloženog smatram da ovakav način razmišljanja, koji rezultira gore pomenutim stavom, mora biti promenjen.

Molim kolege da ovaj dopis smatraju mojim doprinosom tribini.

S poštovanjem,