Seminar
Utorak, 26. januar 2010. godine u 11 sati,u biblioteci Insituta za fiziku
Jovana PetrovićAtomic and Laser Physics, University of Oxford, UKKako menjamo materiju pomoću svetlosti: Od atoma do optičkih čipova
Ultra hladni molekuli ukljucijuci molekularni BEC optimalan su uzorak za savremenu spektroskopiju, entanglement pomocu Ridbergovih atoma i molekula, proucavanje sudara i druge primene koje su jos uvek u teorijskom domenu. Spoj ekspertiza za hladjenje atoma i kratko-impulsne lasere u Oksfordu omogucio je niz eksperimenata sa ciljem dobijanja hladnih molekula fotoasocijacijom pomocu femtosekundnih impulsa - metodom koja obecava najvecu fleksibilnost i mogucnost koherentne kontrole, ali koja je istovremeno najmanje efikasna. Atomi ohladjeni u magnetno-optickoj zamci se pobudjuju laserskim impulsom sirokog spektra pri cemu se u pobudjenom stanju, zahvaljujuci interferenciji nukleranih talasnih funkcija, stvaraju talasni paketi koji osciluju u neharmonijskom molekularnom potencijalu. Stabilizacija molekula se postize primenom drugog laserskog impulsa u trenutku dobrog preklapanja ovog paketa sa talasnom funkcijom nekog niskog vibracionog nivoa u osnovnom stanju. U okviruovog predavanja ispricacu o prvoj realizaciji fotoasocijacije pobudjenih molekula pomocu femtosekundih impulsa i teorijsko-eksperimentalnom radu na dinamici ovog sistema.
Drugi deo seminara bavi se interakcijom femtosekundnih lasera sa optickim materijalima. Fokusirani impulsi izazivaju vise-fotonsku jonizaciju materijala koja dovodi do stvaranja i zagrevanja elektronske plazme i sasmim tim velikih gradijenata temperature i pritiska. Tokom relaksacije desavaju se strukturne promene koje dovode do trajne promene indeksa prelamanja. Slicnost raspodele gustine plazme, dobijene numerickim resavanjem nelinearne Sredingerove jednacine spregnute sa jednacinom generacije plazme, sa promenama indeksa dobijenim u ekperimentu opravdava upotrebu ovog modela. Simulacija daljih elasticno-plasticnih promena u materijalu ukazuje na promene van fokusa laserskog snopa, ali i na to da se one znatno smanjuju relaksacijom materijala sto je potvrdjeno eksperimentom sa resetkama u optickim vlaknima. Mogucnost kontrole laserskih impulsa i preciznog pomeranja uzorka iskorisceni su u proizvodnji mikrokanala i Bragovih resetki u optickim vlaknima koji se mogu koristiti kao senzori, dok je parametarska konverzija iskoriscena za proizvodnju prekursora integrisanih optickih komponenata