Dr Predrag Ranitović, naučni savetnik Fizičkog fakulteta
"Atosekundna fizika - Nobelova nagrada za otkriće najbržih događaja u prirodi"

Apstrakt:

Sa početkom 21. veka rođena je nova grana fizike čija je glavna tema razumevanje dinamike  elektrona u malim atomima i molekulima. Rapidni razvoj tehnologije ultrabrzih lasera, sa kratkim/femtosekundnim impulsima (10^-15 sekundi), omogućio je primenu atosekundnih (10^-18 sekundi) tehnika u atomskoj i molekularnoj fizici i njihovo širenje na druge naučne oblasti kao što su kondenzovana fizika i fizika nano-materijala, fizička hemija i biologija. Jedna od glavnih tema nauke u 20. veku je bila upotreba iks-zraka za razumevanje strukture materije. U 21. veku atosekunda nauka nam daje mogućnost razumevanja dinamičkih procesa materije kojom upravlja dinamika elektrona.

 Ove godine, Nobelova Nagrada za fiziku je dodeljena pionirima eksperimentalne fizike za njihovu kontribuciju razvoja atosekundne fizike. U originalu: Pierre Agostini, Ferenc Krausz, and Anne L’Hullier got the Physics Nobel Prize Award for the development of experimental methods that generate attosecond pulses of light for the study of electron dynamics in matter. U mom seminaru, kao prvu temu, predstaviću osnovne ideje fizike ultrabrzih lasera i atosekundne fizike, sa fokusom na istorijske eksperimente dobitnika Nobelove nagrade. U drugom delu predavanja, predstaviću neke od novijih dostignuća atosekunde fizike kao što su koherentna kontrola dinamike elektrona u domenu ekstremnih ultravioletnih zraka. Upravo je to bila glavna tema mog doktorata iz 2008, koji je bio inspirisan rezultatima objavljenim u grupi Anne L’Hullier i koja je bila u komisiji mog doktorata odbranjenog na Univerzitetu u Stokholmu. Na kraju, daću nekoliko primera kako fundamentalna nauka utiče na razvoj tehnologije i njene primene na razvoj društva.