Доц. др Немања Ковачевић
"Ефикасност сузбијања града у срединама са различитом популацијом облачних кондензационих језгара"

Апстракт

Тродимензиони, нехидростатички модел конвективних облака АРПС са двомоментном микрофизичком шемом коришћен је да би испитао индиректан утицај различите популације природног аеросола на активности спречавања града при тлу. Популацију природног аеросола која служи као облачна кондензациона језгра (CCN) карактеришу три параметра која су мењана: средњи полупречник спектра (r_m), стандардна девијација спектра (lnσ) и растворљивост CCN у води (ε_m). Различити опсези датих параметара дефинисани су посебно за континенталне и маритимне средине. Вршено је поређење просторне расподеле падавина кише и града на тлу за засејаване случајеве и контролне (незасејаване) случајеве. Главни закључци су следећи: 1) Континенталне средине са екстремно малом растворљивошћу CCN у води (e_m = 0,01) нису погодне за успешно спровођење акција сузбијања града; 2) Успешно сузбијање града на тлу је погодно при типичним концентрацијама облачних капљица у континенталним условима (100–1000 cm^–3); 3) Највеће смањење акумулираног града (–84,67%) је било за популацију CCN честица мале растворљивости (e_m = 0,1), широког спектра (lns = 1) и малог средњег полупречника (r_m = 0,01 mm) при континенталним условима; 4) Сузбијање града је било релативно скромно за маритимне средине, док је у случају екстремне маритимности (r_m = 0,1 mm; lns = 1; e_m = 1) постојало велико повећање акумулираног града после засејавања облака и 5) Сви експерименти у маритимним условима показали су повећање излучене кише на тлу, што је последица снажног топљења зрна града.

12.30 часова

Доц. др Душко Латас
"Некомутативни простори: феноменологија и фази геометрије"

Апстракт:

Некомутативно простор-време је теоријски модел у коме координате, услед ефеката квантне гравитације, међусобно не комутирају. Некомутативно простор-време може се моделирати на различите начине, при чему су се неке структуре издвојили по свом физичком значају: некомутативна теорија поља и конструкција фазног простора. У оквиру некомутативне теорије поља, услед постојања ненултог комутатора између координата, појављују се интеракције између честица које не постоје у стандардном моделу. У феноменолошким студијама траже се ефекти који би могли бити објашњени ефектима некомутативности на постојећим експериментима. Конструкција фази геометрија представља фундаменталнији приступ моделирању некомутативног простор-времена. Овај метод је уопштење фрејм формализма или Картанове формулације гравитације. Добијени модели пружају математички оквир за проучавање класичних и квантних поља на закривљеним, некомутативним просторима са високим степеном симетрије, који су посебно занимљиви у астрофизици и космологији.