Juče oko 18-19h sam krenuo kući nakon dana provedenog na IF sa svojom 7-ogodišnjom ćerkom koju tog dana nije imao ko da čuva. Dete je bilo srećno jer je videlo puno zanimljivih stvari. Izašli smo na glavna vrata pored portira i uputili se ka kolima koja su parkirana kod kotlarnice. U attach i link ispod je šema našeg kretanja. Beli pravougaonik je auto, bela linija moja putanja, plava linija putanja kojom se kretalo dete Jasna do momenta nasrtaja dva crna kera na nju. Crne strelice pokazuju pravac iz koga su se kerovi, ničim izazvani, sjurili lajući i režeći na dete. U samom trenutku napada ja sam sedeo u autu spreman da krenem kad je dete počelo da vrišti. Jasna je potrčala instinktivno ka meni i od kerova putanjom (crveno) koja je odvela pravo na podzidu kod donjih vrata od kotlarnice. Tu je skočila dole na beton i povredila nogu. U tom momentu sam ja izašao iz auta i oterao kerove. Dete je bilo traumirano i jako uplakano. Jasna voli sve kuce i mace, ali ovako nešto joj se nije desilo u životu! Plače i misli da je ona kriva i neće da mi prizna da je noga boli jer ću se ja možda ljutiti! Da je otišla još malo levo pala bi sa visine od preko 2 m - o mogućim posledicama ne bih ni da razmišljam!