Leonidi 2002. 

Vatromet nad ledenom stepom (Leonidi 1998)

Godine 1998. ceo svet je nestrpljivo isčekivao veliki meteorski pljusak Leonida.  Ovaj meteorski roj nastaje od ostataka periodične komete 55P/Tempel-Tuttle. Svake 33 godine Tempel-Tuttle prolazi blizu perihela, gde kao posledica dovoljno jakog Sunčevog zračenja se od nje odvajaju delići. 

         Do pljusak meteora najčešće opaziti neposredno posle prolaska komete kroz perihela (u intervalu od nekoliko godina), ali cela stvar je kompleksija a, i zavisi  od orbitalnih elemenata komete.  Tada na putanjama bliskim kometi ima mnogo novih, sitnih čestica, koje će se sa ovih putanja vremenom razvejati usled efekata prvenstveno elektromagnetne prirode (Poynting-Robertsonov i efekt Yarkovskog), i u manjoj meri gravitacionog uticaja planeta. Presecanjem Zemljine putanje sa orbitom roja mi opažamo njegovu aktivnost, koja će, kada je reč o pljusku, biti znatno veća nego inače. Prethodni pljusak Leonida bio je 1966. godine. Nakon toga kometa je prošla kroz perihel u februaru 1998. godine i zato su sve nade za »veliki povratak« vezivane za novembar  te godine.

Po proračunima, maksimum je očekivan  17. novembra u 19 UT. Pošto je u to vreme u Evropi dan, svi su hteli da budu što istočnije. Azija je mamila astronome. Maštali smo o Kini, Korejama, Rusiji, Mongoliji... Te jeseni Irena Živković i ja smo shvatile da je pljusak Leonida isuviše značajan događaj za nas, da bismo ga propustile. Imale smo već tri godine iskustva u posmatranju meteora i moram priznati da su nam prirasli za srce. Morale smo biti na licu mesta.

Putovanje na istok

Nekoliko nedelja pre 17. novembra krenuli smo u iscrpljujuću jurnjavu za sponzorima. U poslednjem momentu, sa raznih strana, stigla nam je pomoć u parama i opremi. Naoružane sa osam fotoaparata, video kamerom, četiri stativa, od kojih smo jedan -  nosač pet fotoaparata, same dizajnirale, i raznim pomoćnim stvarčicama (produžni kablovi, klešta, lepak, izolir traka....), krenule smo sa po 40 kg prtljaga svaka.

Vidljivosti Leonida 1998. godine

         Do Ulan Batora (Ulaan Baatar), glavnog grada Mongolije, stigle smo preko Moskve, u kojoj smo menjale avion. U našoj prvoj poseti Moskvi, jedan dan bio je dovoljan za šetnju do Kremlja, posetu ambasadi i razgledanje arhitekture (kroz prozor automobila). Moskva nas je osvojila. Sve u njoj ostavlja nekako utisak moći i snage - ulice su ogromne, šest traka u jednom i šest u drugom smeru, između zgrada čitave livade, ivice zgrada izmiču iz vidnog polja i po širini i po dužini... Bile smo zaslepljene veličinom stvari oko nas. No, jedno opažanje nas je zabrinjavalo: na –10°C do –15°C, koliko je tada iznosila temperatura u Moskvi, nama je bilo hladno i kombinacija od "mont" plus "diadora" jakna nije nam bila dovoljna. A znale smo da će u Mongoliji biti hladnije...

Novi avion i novi prijatelji. Prvo smo se, sasvim slučajno,  upoznale sa grupicom od troje Slovaka koji su isto astronomi, imaju iste prijatelje kao i mi, isto žele da gledaju pljusak iz Mongolije, ali nisu znali gde će se smestiti . Prihvatili smo ih u društvo jer smo mi te probleme ve} rešile: pre puta smo se dogovorile sa posmatračima iz Nemačke da zajedno posmatramo sa nacionalne mongolske astronomske opservatorije. U avionu smo sreli i grupu Hrvata, tačnije deo njihove  posmatračke skupine za meteore -  PPPS DOK sa snimateljem HTV-a.

Sedam časovnih zona istočnije
       Ulan Bator iz ptičje perspektive - puno fabričkih dimnjaka, visoke planine, gomila jurti, par zgrada između njih i mala zaleđena pista. Na aerodromu su nas sačekali mongolski astronomi. Sa Slovacima smo se smestile u jedan stan nedaleko od astronomskog istraživačkog centra. Pošto je naš avion leteo jednom nedeljno, da ne bismo stigle baš 17. novembra kada je postojao jedan polazak, stigle smo nedelju dana ranije i otišle nedelju dana kasnije, što nam je pružilo priliku da upoznamo prestonicu ove daleke i velike zemlje....Nažalost, kako je sve bilo pokriveno snegom i samim tim i nepristupačno, mogle smo samo malo putovati izvan glavnog grada.

      Arhitektura grada nije ništa posebno - pun je bezličnih kockastih, krajnje funkcionalnih i dosta prljavih zgrada. Ima, možda i previše instituta, bolnica, muzeja i koledža (koje su podigli stranci), i gomilu jurti – tradicionalne mongolske kućice od goveđe kože, u kojima živi tri četvrtine Mongola. Ulan Bator ima prelepe budističke hramove. Najveći od njih je Gandan, u kome se nalazi druga po veličini uspravna statua Bude. Oko grada su četiri fabrike bakra (Mongolija ima najveći rudnik bakra na svetu) koji je, pored stočnih proizvoda, njihova najznačajnija sirovina.
 

Napravila bih malu digresiju i iznela par impozantnih brojki: Mongolija ima površinu veću od polovine Evrope. U njoj živi oko 2 miliona stanovnika koji se uglavnom bave stočarstvom i oko 30 miliona grla stoke. Sada nije teško zamisliti kravu lutalicu koja pase u dvorištu muzeja, svinju kako se sa malim prasićima slobodno šeta gradom...

Mongolska porodica ispred jurte

Stanovnici se dele na jako bogate i jako siromašne. Kada kupujete cigarete pitaju vas koliko hoćete – prodaju ih i na komad, dok se na ulicama svuda vide luksuzna vozila.

Srdačnost nas je okruživala i od strane Mongola i malobrojnih tamošnjih Jugoslovena koje smo upoznale. Našim zemljacima dugujemo zahvalnost za svoja posmatranja, jer bez njihovog videa ne bi bilo snimaka kamerom.

Još jedna opaska vezana za vreme – neposredno po dolasku temperatura je bila oko 0°C; kao kod kuće. Tada nismo znale da je to toplotni rekord te sezone i da je nula u                                   novembru prava retkost.
  Put do opservatorije      Mongolski pastir   Slovaci slikaju krajolik

Vatromet

Ujutro 13. novembra uputili smo se ka opservatoriji koja se nalazila u planinama, tridesetak kilometara od grada. Putevi ovde ne postoje, a ako ih ima, zimi su snegom izbrisani, tako da  kako i kuda i}i birate sami (naravno u nekom džipu sa dobrim gumama).  Nakon celodnevne vožnje po snežnim planinama na kojima ne raste ni drveće ni žbunje, gde svi pejzaži neverovatno me}usobno liče, pronašli smo cilj. Opservatorija ima par zgrada i desetak kupola  i nalazi se na skoro 1600 metara nadmorske visine. Prvo obližnje selo zove se  Huuralt Toogot (na mongolskom »Bakarni kotao«). Selo nismo videli, jer se sa opservatorije, iako se nalazila maltene na vrhu planine, od četinarskih šuma i par desetina metara koliko je deli od samog vrha, ne vidi predeo iza planine. Šetnje zbog vukova nisu preporučljive.

Sutradan je stiglo dvanaest Nemaca na čelu sa Jirgenom Rendtelom, par mongolskih astronoma, uključujući i našeg domaćina doktora Bekhtura, direktora opservatorije (Mongoli imaju samo ime, nemaju prezimena), nekolilko Kanađana i Amerikanaca na čelu sa Peterom Braunom, pokretačem International Leonid Watch programa, čiji smo svi mi bili učesnici. Hrvati i deo Kanađana se smestili daleko od nas u stepi. Svako jutro uz kafu, čaj, a kasnije tokom dana i mlečnu votku (mongolsko nacionalno piće) družili smo se, pevali i ćaskali o "meteorskim" iskustvima.

Opaska o vremenu:  -19°C u podne.

       Sve noći do 16. novembra bile su oblačne. Potom se razvedrilo (ipak je Mongolija zemlja sa oko 100 sušnih dana u godini). Svi smo se ozarili i u žurbi postavili fotoaparate i kamere da snimaju. Nemci i Slovaci sa boljom odećom od naše su i vizuelno posmatrali. Mi smo pokušali, ali smo onda ustanovili da je od –34 °C na snegu, mnogo prijatnije i za nas i za opremu –26°C na terasi.

Ispod »vatrometa« Leonida 

  Usledio je spektakularan šou. Cela planina je vrištala od urlika oduševljenja pri prolasku  uglavnom veoma sjajnih meteora. Meteora čiji su tragovi trajali reda minuta, zbog kojih je čovek mogao videti svoju senku na snegu. Meteora koji su mogli da nadmaše sjajem pun Mesec. Ne preterujem, uviđam vaše nepoverenje, ali vas molim da sačekate još koji pasus, kada ćemo stići do brojki. Pred jutro se aktivnost samo povećavala. Shvatili smo da su posmatrači iz Evrope u daleko boljoj poziciji od nas.

 

        Slovaci i mi smo pokušali da snimimo i spektre meteora, no nismo imali sreće. Hrvati su snimali elektrofonske zvukove (zvukovi pri prolasku meteora kroz Zemljinu atmosferu). Sledeće dve noći sjajnih meteora u tolikom broju nije bilo.

     Leonidi, 16/17.11.1998. (Huuralt Toogot)

Šta se zapravo desilo?
       Mediji su objavili da su astronomi pogrešili vrememaksimuma. Ustvari reč je o tome da su čestice izbačene pre mnogo revolucija komete uzrokovale maksimum koji smo videli. Bila je to populacija dominantno sastavljena od veoma sjajnih i starih meteora, a ne nov, očekivani, materijal, za koji su vršena predviđanja. Naime, očekivao se susret sa meteoroidima koji potiču od poslednjeg prolaska komete kroz perihel (1998), strujom mladih čestica, visokog masenog indeksa i meteorima slabijeg sjaja.

Leonidi, 16/17.11.1998. (Huuralt Toogot)

Meteorski roj Leonida povezan je sa periodičnom kometom 55P/Tempel-Tuttle koja je prošla kroz perihel u februaru 1998. godine. Zato se od godišnjeg prolaska Zemlje kroz čvor kometine orbite, koji je sredinom novembra, dosta očekivalo. Predviđao se veoma uzak maksimum aktivnosti, koji je dominantno sastavljen od meteora slabog sjaja, sitnijih meteoroida. Ova predikcija bila bazirana na posmatranjima prethodne dve – tri revolucije komete. Do nje možete doći i sledećim rezonovanjem - najviše fragmenata komete se zatiče prolaskom Zemlje neposredno »iza« komete. Takva raspodela bi morala biti uža nego pri drugim prolascima, jer rasturanje raspodele je uzrokovano Sunčevim zračenjem i gravitacijom, odnosno elektromagnetnim i gravitacionim silama koje bi pri neposrednom prolasku Zemlje posle komete imale manje vremena da deluju na fragmente. Takođe fragmenti manje mase, meteori slabijeg sjaja, su podložniji uticaju ovih sila, tako da se kraće zadržavaju na putanjima bliskim kometinoj. Ovaj maksimum je bio prisutan, ali je uglavnom kod posmatrača, koji su očekivali znatno veću aktivnost, prošao nezapaženo. Tek detaljnija analiza posle sakupljenih podataka iz celog sveta, kakvu je uradio IMO, potvrdila je njegovo prisustvo.

         Dve navedene raspodele, široka, sastavljena uglavnom od sjajnih meteora, (nazovimo je raspodela “starih” fragmenata)  kao i  očekivana, ali mnogo manje intenzivna nego što je predviđano, uska i sastavljena uglavnom od meteora slabog sjaja (nazovimo je raspodela “mladih” fragmenata) superponirane su na veoma široku “pozadinsku komponentu” koja je opservabilna najmanje desetak godina posle prolaska komete kroz perihel. (“Pozadinska komponenta” može se shvatiti kao nekakav šum u odnosu na  ove raspodele.)

Analize su pokazale da aktivnost Leonida karakterišu

dva maksimuma različitog porekla:

             Raspodela “starih” fragmenata intenzivna i široka komponenta sastavljena od čestica koje su izbačene pre 500 - 1000 godina. Maksimum je bio pri longitudi l = 234.528° ± 0.006° (17. novembar 1998, 1h55m UT), ZHR  357 ± 11; širina  raspodele se procenjuje od 10.5 do 13.5 sati. Deo ove aktivnosti  bio je vidljiv iz Azije u noći 16/17. novembra i to je ono što smo i mi videle.

             Raspodela “mladih” fragmenata Maksimuma pri longitudi l = 235.311° ± 0.007° (17. novembar 1998, 20h33m UT, nekih 75 minuta po prolasku Zemlje kroz čvor  kometine putanje), ZHR-a 136 ± 5. Maksimum se poklapa vremenski sa trenutkom kada je populacioni indeks bio najveći, što ukazuje na to da je pretpostavka da ovu raspodelu formiraju “mlade” čestice valjana, ovde pod mladim, smatramo čestice izbačene u poslednjih 100 godina, poslednje 3 revolucije. Profil ove raspodele je  poprilično uzak. Kada se oduzmu uticaji, što je veoma komplikovan posao, superponiranosti “pozadinske komponente” i raspodele “starih” fragmenata, dobija se i dalje jako uzak profil, FWHM iznosi 2.6 h, maksimalni ZHR je 80.

Simulacije koje su pravljene (IMO i drugi) za kretanje preko milion čestica izbačenih u poslednjih 2000 godina pokazale su veoma dobro slaganje sa opaženim maksimumom raspodele “starih” fragmenata. Pošto su se preferirale masivnije čestice u simulacijama, raspodela “mladih” fragmenata nije uočljiva ovim modeliranjem. IMO pretpostavlja da je  raspodela “mladih” fragmenata sastavljena od meteoroida izbačenih pre par revolucija komete (tokom 1965, 1932 ili 1899. godine).

        IMO je prikupio podatke o 70800 Leonida od 473 posmatrača. Bilo je posmatrača iz 43 države: Australija, Austrija, Belorusija, Belgija, Brazil, Bugarska, Češka, Danska, Ekvador, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hong Kong, Hrvatska, Indija, Italija, Izrael, Japan, Jordan, Jugoslavija, Južna Afrika, Južna Koreja, Kanada, Kazahstan, Kina, Kuba, Mađarska, Maroko, Nemačka, Novi Zeland, Pakistan, Papua Nova Gvineja, Poljska, Portugal, Rumunija, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Slovenija, Španija, Ukrajina, Venezuela i Velika Britanija. U svakom kutku Zemaljske kugle bio je neki budan posmatrač, zato je "noć 16/17 novembar 1998." mogla tako dobro i detaljno da se proanalizira, što će sigurno pomoći dubljem shvatanju fizike meteora, a i čini mi se da je u srcima mnogih ostao jedan nezaboravan doživljaj, barem u mom sigurno jeste.

 

Ulan Bator - Moskva - Beograd

   

Jaroslav Gerboš, Irena Živković, Dugarma, Marija Vucelja, Dr. Bekhtur direktor opservatorije, vozač i Simona Rapavy            

 Preostale dane u Ulan Batoru  iskoristile smo za obilazak muzeja, otišle smo i na izlet sa mongolskim astronomima i Slovacima (ovaj put 70 km južno od grada) da bismo posetili pravu jurtu i jednu nomadsku porodicu. Bili smo sa “Jugovićima” na mestu gde je Jul Briner snimao film o Džingis kanu; tu smo videli gomilu jurti koje su, zbog potreba scenografije, imale točkove da bi se lakše pomerale. Učile smo mongolski, ja i ruski... Zatim Moskva, tri dana užurbanog skitanja – muzej kosmonautike, Kremlj ponovo, Borodinska bitka, izložba eksperimenata iz fizike, pa opet Kremlj... Opaska o vremenu: u Moskvi je bilo samo - 5 °C. Za nas je to posle Mongolije bilo toplo!

Mongolski pastir i Marija Vucelja

 

Hvala !

Htela bih zahvalim svima onima koji su potpomogli naše putovanje, jer su nam podarili uspomene kojih ćemo se sećati celog svog života. Bez njih sve ono što smo videle ostalo bi nam nedostupno: ISP Istraživačka Stanica Petnica, Fond za Otvoreno Društvo, Ministarstvo za nauku i tehnologiju, “Drvoimpex” Valjevo, Društvo istraživača iz Valjeva “Vladimir Mandić Manda”, CIP, Angro sirovina (Valjevo), Javno Komunalno preduzeće (Valjevo), Elektro-Valjevo, Fabrika ulja “Dijamant” (Zrenjanin), “Fimex” (Zrenjanin), konzul u Mongoliji Ilija Aćimović, kao i jugoslovenski biznismeni u Ulan Batoru,  jugoslovenska ambasada u Moskvi, Uredništvo emisije “Naučnih Nedeljnih Novosti” 1. programa RTS-a, Novinarska agencija “Beta”, Astronomsko Društvo “A.D. Alfa” (Niš), Savez studenata Niša. Takođe zahvalila bih se i prijateljima i roditeljima na podršci i razumevanju. Izvinjavam se, ako sam nekoga zaboravila, verujte da nije bilo namerno.

Do nastavka priče o Leonidima...

1999.  IMO je u analizu ukljucio 434 posmatrača, posmatralo se iz zapadne Azije, Evrope i Afrike. Na dobijenom profilu aktivnosti uočeno je par maksimuma. Prva raspodela  odgovara meteorskom pljusku, maksimum ima pri longitudi 235.285°±0.001° (18. novembar u  2h02m±2m UT), ZHR-a 3700±100 (procena je napravljena na osnovu 2.8 minutnih intervala). Smatra se da potiče od čestica odvojenih od komete još 1899. godine. Zapaženo je da ovu raspodelu, koja odgovara pljusku, odlikuje znatan i neuobičajen nedostatak veoma sjajnih i veoma “tamnih” meteora. Druga raspodela “sedi” na prvoj, kao signifikantno odstupanje, maksimuma pri longitudi 235.272°  (18. novembar u 1h43m UT). Ona najverovatnije potiče od kometarnih fragmentima iz 1932. godine. Obe ove raspodele su predviđene numeričkim simulacijama.  Posmatrajući profil aktivnosti 1999. uočava se i raspodela centrirana pri longitudi od 235.87°±0.04° (18. novembar 1999. godine, 16h±1h UT) sa ZHR-om od 180±20. Smatra se da ona potiče od revolucija starijih od 1899. godine. Vreme maksimuma ove raspodele dosta se dobro poklapa se predviđanjima.  

2000. Posmatranja 230 posmatrača uključena u IMO analizu. Profil aktivnosti prestavlja superpoziciju 3 raspodele. Prva ima maksimum pri longitudi 235.28±0.01 (17. novembar 17, 8h07m UT), što je oko 15 minuta posle predviđenog vremena za prolaz Zemlje kroz kometne fragmente iz 1932 godine. ZHR je130±20. Druga raspodela je dosta široka, izgleda kao jednočasovni plato sa maksimumom otprilike pri longitudi 236.09±0.01 (18. novembar, 3h24m UT),  ZHR-a 290±20. Smatra se da potiče od meteoroida odvojenih od komete 1733. godine. Treća raspodela je centrirana pri longitudi od 236.25±0.01 (18. novembar, 7h12m UT),  što je oko 40 minuta pre predviđenog maksimuma za fragmente iz 1866. godine. ZHR-a je na toj longitudi 480±20. Zanimljivo je to da populacioni indeks dostiže svoju maksimalnu vrednost od 2.2 tačno kada je i predviđeno, 40 minuta posle maksimuma aktivnosti.  

2001. Preliminarna analiza podataka, koju je napravio IMO bazira se na 30-tak izveštaja.  Uočavaju se dve raspodele sa dobijenog profila aktivnosti. Prva raspodela  ima maksimum između 10h30m i 10h40m UT 18. novembra,  ZHR ~1400. Druga raspodela je centrirana oko 18h20m UT 18. novembra, ZHR ~2800. Po obliku raspodele dominantnije meteorima naslućuje se da u nju “ulaze” i fragmenti 9 revolucija stari.

2002.  Očekuju se dva maksimuma 19. novembra ~4:00  i 10:40 UT (prolazak 1866). Predviđanja  ZHR -a za oba maksimuma su ~1000-6000. Prvi maksimum pripada prolasku komete još 1767. godine i videće se dobro iz Evrope i severne Afrike. Dok drugi odgovara česticama koje su se odvojile od komete 1866. godine i biće vidljiv iznad cele Severne Amerike.

 

šta drugo reći do

NA POSMATRAčKA MESTA

i

CLEAR SKIES !

 

nazad

Autor sadrzaja: Marija Vucelja
Web dizajn:  Marija Vucelja & Dusan Indjic
Poslednja izmena: 11.11.2002