[institut] Seminari na AOB, 19. i 20. jun

[Maša Lakićević]

Поштоване колеге,

У Библиотеци Астрономске опсерваторије у Београду (Волгина 7), следеће
недеље одржаће се два научно-стручна скупа: 

19. јун у 14h: 

др Катарина Миљковић, Curtin University, Perth, Australia

 TEMA: Bombardovanje mladog Meseca

Krateri na Mesecu se cesto koriste kao osnova za razumevanje udara na
Zemlji i ostatku unutrasnjeg Suncevog sistema. Medjutim, istorija udara
tokom najranijeg Mesecevog perioda je vrlo slabo poznata, tj. kao da je
nema. To ne znaci da se ti udari nikada nisu ni dogodili, nego se
pretpostavlja da je mozda u pitanju drugaciji mehanizam za formiranje
kratera. Ovaj seminar ce diskutovati Terminalni Kataklizam ili Kasni
Teski Bombardment, kao i mehanizam formiranja najveceg basena na Mesecu
koji se nalazi na Juznom Polu.

Др Катарина Миљковић је дипломирала на Катедри за Астрономију
Математичког факултета Универзитета у Београду 2006. године. Од 2006. до
2010. године радила је докторскe студијe на одељењу за Физику и
Астрономију, Опен Универзитет (Open University), у Милтон Кинсу,
Енглеска. Ту је успешно одбранила докторску тезу 27. jануара 2010.
године под називом "Investigation of the dust around Europa by impact
experiments and modeling" под руковотсвом проф. Најџела Мејсона и проф.
Џона Зарнекија. Од 2010. године, др Миљковић је радила као научни
сарадник у следећим институцијама: Империал колеџ Лондон (Imperial
College London) у Лондону, Енглеска, од 2011. до 2012, Институту за
физику Земље у Паризу (Institut de Physique du Globe de Paris) и од
2012. до 2014, Технолошки институт у Масачусетсу (Massachusetts
Institute of Technology) од 2014. до 2015. Од 2015., др Миљковић ради
као научни сарадник на Кертин универзитету (Curtin University) у Перту,
Аустралија. Од 2015 до 2018, др Миљковић успешно руководи научним
пројектом "Understanding planetary geophysics through impact processes",
финансираног од стране Кертин универзитета, Аустралија, Од 2018, води
нови пројекат везан за ударе на Марсу и предстојећу свемирску мисију
Инсајт финансиран од стране Аустралијског истраживачкој већа.
***********************************************************************

20. јун у 13h:

 др Драган С. Хајдуковић, CERN

 TEMA: Kvantni Vakum i Kosmos: Šta ako su fluktuacije kvantnog vakuma
virtuelni gravitacioni dipoli?

Kvantni vakum je neodvojivi fundamentalni dio Standardnog Modela fizike
čestica i polja, najuspešnije i najtestiranije fizičke teorije svih
vremena. 
     Gravitaciona svojstva kvantnog vakuma su potpuno nepoznata. Koliko
je veliko naše nepoznavanje gravitacionih efekata kvantnog vakuma,
najbolje pokazuje problem kosmološke konstante; teorijska predviđanja su
najmanje 40 redova veličine veća od onoga što opažamo u Kosmosu. Kada bi
teorijsko predviđanje bilo tačno, kvantni vakum unutar orbite naše
planete oko Sunca bi stvarao gravitaciono polje najmanje milijardu
milijardi puta jače od Sunca; gravitacioni uticaj Sunca bi bio
zanemarljivo mali u odnosu na uticaj kvantnog vakuma.
     Neke od fluktuacija kvantnog vakuma, kao na primer par
elektron-pozitron (dva naelektrisanja suprotnog znaka), su po svojoj
prirodi električni dipoli i to je razlog zbog čega je gustina
naelektrisanja kvantnog vakuma jednaka nuli. Najjednostavnije moguće
rešenje problema kosmološke konstante je da su fluktuacije kvantnog
vakuma po svojoj prirodi gravitacioni dipoli (to jest da sadrže dva
gravitaciona naboja suprotnog znaka!) ali je to toliko jeretičko rešenje
da ga niko nikad nije ni pomenuo kao makar intelektualnu mogućnost. Na
primer, ukoliko postoji gravitaciono odbijanje između materije i
antimaterije, fluktuacije kvantnog vakuma su neizbežno gravitacioni
dipoli. 
     Hipoteza da su fluktuacije kvantnog vakuma virtuelni gravitacioni
dipoli nije samo trivijalno rešenje problema kosmološke konstante nego
nudi odgovor i na najveće misterije savremene fizike, astrofizike i
kosmologije: šta je priroda onoga što zovemo tamna materija, šta je
priroda onoga što zovemo tamna energija i zašto u Kosmosu materija
dominira antimateriju. Preciznije rečeno hipoteza vodi do novog modela
Kosmosa čija je suština u sledećem:
    * Jedini sadržaj Kosmosa su kvantni vakum i materija Standardnog
Modela, dakle materija sastavljena od kvarkova i leptona koji interaguju
razmjenom gejdž bozona; nema potreba za uvođenjem tamne materije, tamne
energije i inflatornog polja u primordijalnom Kosmosu.
    * Efekti koje pripisujemo hipotetičkoj tamnoj materiji i tamnoj
energiji su ustvari rezultat gravitacione polarizacije kvantnog vakuma
izazvane prisustvom materije Standardnog Modela. Bez prisustva obične
materije virtuelni dipoli su haotično (random) orjentisani i kvantni
vakum nije izvor gravitacije; prisustvo obične materije djelimično
narušava haotičnu orjentaciju dipola i kvantni vakum postaje izvor
gravitacije. 
    * Ekspanzija Kosmosa nije večna; živimo u cikličnom Kosmosu čiji su
ciklusi naizmenično dominirani materijom i antimaterijom. Naš Kosmos je
dominiran materijom zato što je prethodni ciklus bio dominiran
antimaterijom. Konverzija materije (antimaterije) jednog ciklusa u
antimateriju (materiju) sledećeg ciklusa se dešava zahvaljujući
gravitacionoj verziji Švingerovog mehanizma; sve se dešava u
makroskopskim razmerama, liči na Big Bang ali nije Big Bang, eliminisan
je problem singulariteta i potreba za kosmičkom inflacijom.
Budući eksperimenti i astronomska posmatranja koji mogu da potvrde ili
opovrgnu teoriju: (1) Eksperimenti sa antivodonikom u CERN-u (AEGIS,
ALPHA i GBAR) će u prvoj polovini iduće decenije dati odgovor na pitanje
da li Zemlja privlači ili odbija antimateriju, (2) analiza orbita
transneptunskih binarnih sistema, (3) preciznija merenja raspodele
„tamne materije" u galaksijama...
**************************************************************************

Dobrodošli!
-------------- next part --------------
An HTML attachment was scrubbed...
URL: <http://mail.ipb.ac.rs/pipermail/institut/attachments/20180614/36d9b15c/attachment.html>