[soif_clanovi] Najnovije vesti

[Mailing lista clanova Sindikalne organizacije Instituta za fiziku]

Postovane koleginice i kolege, clanovi Sindikata nauke.

Juce je Sindikat nauke, zajedno sa Zajednicom instituta i pokretom 
Spasimo nauku
uputio Otvoreno pismo o stanju u nauci i predlozima za dalje delovanje
na nekoliko adresa u Srbiji.

pismo prenocimo u celini, a detalje mozete naci na

http://www.sindikat-nauke.org.rs/vesti.html#PI


OTVORENO PISMO NAUČNE ZAJEDNICE

17. OKTOBAR 2016.

Vlada Republike Srbije
Aleksandar Vučić, predsednik
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije
Mladen Šarčević, ministar
Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj
akademik, prof. dr Zoran Popović, predsednik
Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo 
Narodne skupštine
Muamer Zukorlić, predsednik

OTVORENO PISMO NAUČNE ZAJEDNICE
O PROBLEMIMA NAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA U SRBIJI

Poštovani,
Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, Zajednica 
instituta Srbije i članovi Pokreta "Spasimo nauku" na sastancima koji su 
održani u prethodnom periodu došli su do konsenzusa u pogledu ključnih i 
gorućih problema naučnoistraživačke delatnosti i predloga za njihovo 
rešenje. U želji da Vas i širu javnost informišemo o teškom položaju 
naučnika, veoma lošim uslovima u kojima se naučni rad u Srbiji odvija i 
da damo predloge za njegovo poboljšanje, te istinsko unapređenje 
naučnoistraživačkog rada, obraćamo Vam se otvorenim pismom. Verujemo da 
će Vlada Republike Srbije, nadležno Ministarstvo i Nacionalni savet u 
saradnji sa naučnom zajednicom, imajući u vidu dole iznete činjenice i 
predloge, kao i značajan potencijal naučnog kadra u Srbiji, učiniti sve 
da dođemo do najboljeg rešenja u što kraćem roku, a kao prioritetne 
doneti odluke o produženju postojećih projekata do donošenja novih ili 
prelaznih rešenja kojima će se ukinuti postojeća diskriminacija 
zaposlenih u institutima i uspostaviti model kombinovanog 
institucionalno- projektnog finansiranja i hitnom poništavanju aktuelnog 
Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju 
naučnoistraživačkih rezultata istraživača.

KLJUČNI PROBLEMI

1. Društveno-ekonomski status naučnika
Do ogromnih problema u društveno-ekonomskom položaju naučnika došlo je 
usvajanjem Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti 2005. godine kojim je 
uveden projektni sistem finansiranja naučnoistraživačkog rada. Ovim 
Zakonom se uvodi i zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme dok traje 
projekat, čime položaj naučnika u naučnim institutima postaje 
neravnopravan i dovodi do velike egzistencijalne nesigurnosti, što ometa 
naučnike u radu. Da bi naučnici iskoristili svoj kreativni potencijal i 
pružili značajne rezultate, potrebno je da imaju sigurnu ekonomsku bazu 
i obezbeđenu infrastrukturu, što u praksi podrazumeva da pređu na 
institucionalno finansiranje. Neke od modela kombinovanog 
institucionalno-projektnog finansiranja nauke Sindikat nauke i Zajednica 
instituta Srbije su već predočili Premijeru, Ministru i Nacionalnom 
savetu, i mislimo da su dobra osnova za početak pregovora.

2. Budžet za nauku Republike Srbije
U Srbiji se za celokupnu nauku okvirno izdvaja oko 100 miliona evra iz 
republičkog budžeta ili oko 0.35% BDP-a. Poređenja radi, Srbija za nauku 
izdvaja skoro isti iznos koji izdvaja i nemačka kozmetička kuća 
Bajersdorf, inače vlasnik popularnog brenda Nivea, koja godišnje ulaže u 
istraživanja oko 92 miliona evra. Iako su zvanične brojke do kojih smo 
došli analizom budžeta 2009–2016. (Prilog 1) nešto više, postoji problem 
trošenja finansijskih sredstava, jer je sistem neefikasan, te tako svake 
godine de facto bude potrošeno 15–20 miliona evra manje nego što je 
predviđeno inicijalnim budžetom. Sličan problem postoji i sa trošenjem 
kredita koje je Srbija dobila od Evropske Investicione Banke (EIB) i 
Banke za razvoj saveta Evrope (CEB) u ukupnoj vrednosti od 305 miliona 
evra (Prilog 2), upravo zahvaljujući tome što je naučni potencijal 
Srbije ocenjen kao izuzetan. Sav novac je morao da bude potrošen do 
kraja 2015, kada je istekao poslednji rok iz ugovora. Rad Jedinice za 
upravljanje projektima (JUP) nije bio dovoljno efikasan i stručan, tako 
da je čak 195 miliona evra ostalo neutrošeno, zbog čega danas građani 
Republike Srbije ne samo što plaćaju penale na kredite, već je i 
celokupna nauka oštećena za ozbiljna ulaganja, koja bi doprinela daljem 
razvoju nauke i tehnologije.

3. Nabavka tehnološke opreme i potrošnog materijala
Problem naučnika predstavlja i nabavka potrebne opreme i hemikalija. 
Aktuelna procedura koja obuhvata nabavku putem tendera i preko 
posrednika izuzetno je spora i podložna korupciji. Neretko se dešava da 
naučnici čak i najjeftinije hemikalije čekaju godinama i stoga, ne 
svojom krivicom, ne mogu da postignu značajne naučne rezultate, a 
hemikalije plaćaju višestruko skuplje od kolega u inostranstvu, što je 
nedopustivo. Sa druge strane, instrumenti koji koštaju i po nekoliko 
desetina hiljada evra, stoje neiskorišćeni zbog dugogodišnjeg čekanja na 
jeftine potrošne delove bez kojih rad instrumenta nije moguć.

4. Vrednovanje naučnoistraživačkog rada
Ključni i gorući problem predstavlja i vrednovanje naučnoistraživačkog 
rada. Postojeći način vrednovanja se zasniva prvenstveno na 
kvantitativnom pristupu koji, sa jedne strane, urušava vrednosni sistem 
naučnih i istraživačkih zvanja, dok sa druge strane ne uvažava ni 
specifičnosti pojedinih naučnih oblasti i disciplina – poput 
fundamentalnih istraživanja, društvenih i humanističkih nauka, te 
posebno diskriminiše naučne monografije, tematske zbornike, 
leksikografski rad i sl.
Zbog toga se u praksi sistem kategorizacije istraživača pokazao kao 
neefikasan i kontraproduktivan: došlo je do hiperprodukcije 
nekvalitetnih radova, a podstaknute su i mnoge druge negativne pojave, 
poput nezasluženog dopisivanja na radove, što stvara privid napretka 
naučne delatnosti, a suštinski otvara prostor nizu manipulacija, 
eksploataciji saradnika, posebno onih koji spadaju u red mlađih 
istraživača, i suštinskom kršenju autorskih prava, te sticanjima 
nezasluženih prednosti prilikom konkurisanja za naučnoistraživačke 
projekte, kao i materijalne koristi usled nezasluženog sticanja zvanja i 
visokih kategorija.

PREDLOZI ZA POBOLJŠANJE STANJA NAUKE U SRBIJI

Dugogodišnjim angažovanjem na poboljšanju nauke i kontaktima sa kolegama 
iz raznih naučnih oblasti i disciplina zaposlenih u naučnoistraživačkim 
institutima i na fakultetima iz cele Srbije, Sindikat zaposlenih u 
naučnoistraživačkoj delatnosti, Zajednica instituta Srbije i članovi 
Pokreta "Spasimo nauku" usaglasili su se u pogledu nekoliko ključnih 
predloga:

1. Produžiti postojeće projekte i odložiti raspisivanje novog konkursa 
do trenutka kada se steknu neophodni uslovi, a to su: donošenje novog 
Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti kojim se omogućava uvođenje 
kombinovanog institucionalno-projektnog finansiranja instituta, kao i 
pratećih akata uključujući i Pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog 
rada i izvrši preispitivanje principa kategorizacije istraživača. 
Povećati transparentost rada Minstarsva prosvete, nauke i tehnološkog 
razvoja. Tokom perioda produžetka postojećih projekata doneti prelazna 
rešenja do usvajanja novih. Raspisivanje novog konkursa trebalo bi da 
bude tek po uvođenju institucionalnog finansiranja.

2. Hitno poništiti Pravilnik o postupku, načinu vrednovanja i 
kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača 
(Službeni glasnik RS", br. 24/2016), za koji je pokrenut postupak za 
ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom. Celokupan tekst Inicijative 
dostupan je ovde - http://www.comparativelaw.info/Inicijativa.pdf.

3. Formirati javno dostupnu bazu bibliografskih referenci istraživača i 
registar naučnika Republike Srbije.

4. Povećati budžet za nauku i vršiti racionalnu raspodelu sredstava iz 
budžeta. Da bi Srbija bila konkurentna i uhvatila korak sa svetom u 
nauci i tehnologiji, potrebno je godišnje izdvajanje iz budžeta od 
najmanje 250 do 300 miliona evra. S obzirom na to da je 21. vek 
proglašen vekom nauke i tehnologije, a jasno je da naučni razvoj 
omogućava rešavanje niza ozbiljnih problema sa kojima se čovečanstvo 
suočava (glad, siromaštvo, bolesti itd.), te povećanje izdvajanja za 
nauku i tehnologiju predstavlja nužan preduslov ekonomskog i društvenog 
napretka Srbije.

5. Unaprediti sistem nabavki za potrebe naučnih istraživanja i napraviti 
pretražive baze postojećih resursa sa jasnim pravilima za njihovo 
korišćenje. Predlažemo formiranje sistema koji će naučnicima omogućiti 
agilnije i slobodnije raspolaganje novcem kako bi mogli da ostvare 
neuporedivo veći doprinos nauci i tehnologiji.

6. Ustanoviti odgovornost nadležnih za sve prethodno navedene propuste.

O svemu navedenom Vas možemo informisati detaljnije i opsežnije ukoliko 
ste zainteresovani, jer je ovo samo najsažetiji mogući pregled stanja.

S poštovanjem,

Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti
dr Đurđica Jovović, predsednica

Zajednica instituta Srbije
dr Duško Blagojević, predsednik

Pokret "Spasimo nauku"

-- 
Dr. Dragan D. MARKUSHEV
Principal Research Fellow
Photonics Center
Laboratory for Photoacoustics
Institute of Physics Belgrade
Pregrevica 118,
11080 Belgrade, SERBIA
cell: +381603169816
phone: +381113713158
fax: +381113162190
http://photonics.ipb.ac.rs/
http://www.ipb.ac.rs/