UVOD

     Daleko u neistraženim zaleđima jedne zabačene oblasti zapadnog spiralnog kraka Galaksije nalazi se maleno, neugledno, žuto sunce.
     Na orbiti oko njega, na rastojanju od približno devedeset sedam miliona milja, nalazi se beznačajna plavozelena planeta čiji su stanovnici, koji su nastali od majmuna, toliko primitivni da još smatraju digitalne ručne časovnike strašno zgodnom idejom.
     Ta planeta ima - ili, da budemo precizni, imala je - jedan problem, koji se može ovako opisati: većina njenih stanovnika bila je uglavnom nesrećna. Kao rešenje ovog problema predlagane su mnoge stvari, ali sve su uglavnom bile povezane s kretanjem nekakvih malenih, zelenih komada hartije, a to je zaista čudno, jer ti mali, zeleni komadi hartije nisu i sami bili nesrećni.
     Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogi su se osećali bedno, čak i oni s digitalnim časovnicima.
     Sve je veći bio broj onih koji su počinjali da misle kako su svi napravili veliku grešku još onda kad su sišli sa drveta. A neki su i drveće smatrali lošom zamišlju i rekli su da uopšte nije trebalo ni napustiti okean.
     A onda, jednog četvrtka, skoro dve hiljade godina pošto su izvesnog tipa prikovali za drvo zbog toga što je rekao da bi bilo sjajno kada bi ljudi, za promenu, počeli da se ponašaju ljubazno prema drugim ljudima, jedna devojka koja je za svoj groš sedela u nekom kafiću u Rikmansvortu, iznenada je shvatila u čemu su sve vreme grešili i najzad dokučila način na koji bi se svet mogao pretvoriti u dobro i srećno mesto. Ovoga puta sve je bilo u redu, stvar je bila sigurna i niko nije morao nikog da prikucava za drvo.
     Ali, na žalost, pre nego što je stigla da to nekome javi telefonom, došlo je do užasne, glupe katastrofe i ideja je zauvek izgubljena.
     Ova priča ne govori o tome.
     Ali govori o toj užasnoj, glupoj katastrofi i nekim njenim posledicama.
     To je, takođe, priča o jednoj knjizi, delu pod naslovom 'Autostoperski vodič kroz Galaksiju' - ali to nije zemaljska knjiga, niti je ikada štampana na Zemlji, a i sve do trenutka kada je došlo do te užasne katastrofe za nju nije nikada čuo niti ju je video ijedan čovek.
     Svejedno, bila je to izuzetno značajna knjiga.
     U stvari, bila je to verovatno najznačajnija knjiga koju je ikada objavila velika izdavačka korporacija na Ursa Minoru - za koju takođe nijedan Zemljanin nikada nije čuo.
     I ne samo što je posredi izuzetno značajna knjiga, ona je i vrlo uspešna - popularnija je od 'Nebeskog omnibusa za kućepazitelje', bolje se prodaje nego 'Još pedeset tri stvari koje se mogu izvesti u bestežinskom stanju', a i kontroverznija je od filozofskih bestselera Ulona Kolufida 'U čemu je sve Bog pogrešio', 'Još neke Njegove najveće greške' i 'Ma, ko je uopšte taj Bog?'.
     U mnogima od manje zatucanih civilizacija istočnog kraka Galaksije 'Autostoperski vodič' već je zamenio veliku 'Enciklopediju galaktiku' kao standardni izvor svekolikog znanja, jer iako u njemu postoji veliki broj propusta i mnogo toga što je netačno, ili bar neprikladno, on ima prednost pred ovim starijim i uštogljenijim delom u dve bitne stvari.
     Prvo i prvo, nešto je jevtiniji; drugo, preko korica mu je ispisano 'Bez panike!' velikim, umirujućim slovima.
     Ali priča o tom užasnom, glupom četvrtku, priča o njegovim neobičnim posledicama i priča o tome kako su se rečene posledice neraskidivo povezale s tom značajnom knjigom počinje na vrlo jednostavan način.
     Počinje jednom kućom.