15.

     (Odlomak iz Vodiča kroz Galaksiju za autostopere, stranica 634.784, odeljak 5 a. Naziv: Magratea).

     Daleko iza nas, u maglama pradavnih vremena, u danima sjaja i veličine bivšeg galaktičkog carstva, život beše divalj, bogat i uglavnom neoporezovan.
     Moćni međuzvezdani brodovi neprekidno su se kretali između egzotičnih sunaca u potrazi za pustolovinama i bogatstvom po najdaljim zabitima Galaksije. U tim danima duhovi su bili hrabri, ulozi su bili visoki, muškarci su bili pravi muškarci, žene prave žene, a mala dlakava stvorenja s Alfe Kentaura bila su prava mala dlakava stvorenja s Alfe Kentaura. Svi su se usuđivali da prkose neznanim užasima, da čine hrabra dela, da ponosito brode bezdanim ponorima kojima nikada nijedan čovek nije brodio - i tako je carstvo cvetalo.
     Mnogo ljudi, razume se, postalo je neizmerno bogato, ali bilo je to potpuno prirodno i ništa čega bi se trebalo stideti, jer niko nije bio stvarno siromašan - u svakom slučaju, niko vredan pomena. Ali za sve najbogatije i najuspešnije trgovce život postade prilično tmuran i nezanimljiv, pa su počeli da misle da je krivica do svetova na kojima su živeli - nijedan od njih nije u potpunosti zadovoljavao njihove prohteve: ili nije odgovarala klima tokom razdoblja poznog popodneva, ili je dan bio za pola sata predugačak, ili je more imalo baš onaj pogrešan preliv ružičastog.
     I tako su stvoreni uslovi za novi oblik specijalizovane industrije: izrada luksuznih planeta po narudžbi. Sedište ove industrije bila je planeta Magratea, na kojoj su hipersvemirski inženjeri usisavali materiju kroz bele rupe u svemiru, da bi je uobličili u planete snova - planete sačinjene od zlata, planete od platine, planete od meke gume na kojima je bilo mnogo zemljotresa - sve predivno napravljene da bi zadovoljile izuzetno visoke standarde koje su najbogatiji ljudi Galaksije, sasvim prirodno, očekivali.
     Ali taj posao bio je toliko uspešan, da je sama Magratea uskoro postala najbogatija planeta svih vremena, a ostatak Galaksije spao je na prosjački štap i tako se sistem raspao, a carstvo srušilo i na milijardu gladnih svetova spustila se tuga, tmurna tišina koju je remetilo samo škripanje pera učenih ljudi, koji su do kasno u noć radili na izradi svojih naučnih radova o važnosti planiranja političke ekonomije.
     Sama Magratea nestala je, a sećanja na nju potonula su u tminu legendi.
     Jasno, u ovim prosvećenim danima niko ne veruje ni reč od svega toga.