29.

     "Zaphode! Probudi se!"
     "Mmmmmmmmmmmaha?"
     "Ma hajde, probudi se."
     "Čuj, ostavi me da radim ono što volim, važi?" promrmlja Zaphod i okrete se na drugu stranu.
     "Hoćeš da te šutnem?" upita Ford.
     "Da li bi ti to pričinilo zadovoljstvo?" odvrati Zaphod sneno.
     "Ne."
     "Ni meni. Čemu onda sve to? Zato prestani da me zezaš." Zaphod se lepše ušuška.
     "Dobio je dvostruku dozu gasa", rekla je Trilijan, gledajući ga. "Udahnuo je dvaput."
     "I prestanite da pričate", reče Zaphod. "I bez toga imam dovoljno problema da zaspim. Šta se to dešava s tlom? Strašno je hladno i tvrdo."
     "To je zlato", reče Ford.
     Uz zadivljujući baletski okret Zaphod se nađe u uspravnom položaju i poče da zvera prema obzorju, jer zlatno tle pružalo se u svim pravcima sve donde, savršeno glatko i čvrsto. Blistalo je poput... Nemoguće je reći poput čega je blistalo, jer ništa u celoj Vaseljeni ne blista kao planeta od čistog zlata.
     "Ko je sve to doneo ovamo?" kliknu Zaphod razrogačenih očiju.
     "Ne uzbuđuj se", reče Ford, "to je samo katalog."
     "Šta?"
     "Katalog", odvrati Trilijan. "Opsena."
     "Kako možeš da kažeš tako nešto?" kriknu Zaphod i pade ničice zagledan u tle. On ga opipa i zagreba. Bilo je izuzetno teško i pomalo meko - mogao je da ostavi u njemu trag noktom. Izgledalo je žuto i vrlo sjajno, a kada je dahnuo na njega, dah mu je isparavao sa površine baš na onaj neobični način na koji isparava sa čistog zlata.
     "Trilijan i ja osvestili smo se pre izvesnog vremena", reče Ford. "Vikali smo i kukali sve dok neko nije stigao, a onda smo nastavili da vičemo i kukamo dok im to nije dozlogrdilo, pa su nas smestili u svoj katalog planeta da bi nas nečim zaokupili sve dok ne budu spremni da se pozabave nama. Sve ovo je senz-o-traka."
     Zaphod ga je gorko gledao.
     "Sranje", rekao je, "probudili ste me iz mog savršeno dobrog sna samo da mi pokažete nečiji tuđ." Uvređeno je seo na tle.
     "Kakve su to doline tamo preko?" rekao je.
     "Zlatni žig", reče Ford. "Išli smo da vidimo."
     "Nismo želeli da te budimo ranije", rekla je Trilijan. "Prethodna planeta bila je do kolena prekrivena ribom."
     "Ribom?"
     "Neki ljudi vole najčudnije stvari."
     "A pre toga", reče Ford, "imali smo platinu. Pomalo tmurno. Ali mislili smo da će ti se ova dopasti."
     More svetlosti blistalo je na njih gde god bi se osvrnuli.
     "Lepo", reče Zaphod nestrpljivo.
     Na nebu se najednom pojavi ogromni, zeleni, kataloški broj. On zatrepta i promeni se, a kada se oni osvrnuše, videše da se isto dogodilo i s predelom.
     Uglas im se ote gromko: "Uh!"
     Okean je bio ljubičast. Obala na kojoj su se nalazili bila je prekrivena sitnim, žutim i zelenim šljunkom - sve, zapravo, neverovatno skupocenim draguljima. Planine u daljini delovale su mekano i drhtavo i imale su crvene vrhove. U blizini se nalazio srebrni stočić za plažu sa zatvorenim, svetloljubičastim suncobranom i srebrnim ukrasima.
     Na nebu se pojavio džinovski natpis i zamenio kataloški broj. Na njemu je pisalo: Magratea vam može omogućiti sve što poželite. Mi se ne ustručavamo ni pred čime.
     A iz neba ispade pet stotina potpuno nagih žena s padobranima.
     U trenu prizor iščeznu i ostavi ih usred prolećne livade prepune krava.
     "Auu!" reče Zaphod. "Moje glave!"
     "Želiš li da porazgovaramo o njima?" upita Ford.
     "Aha, u redu" reče Zaphod, a onda sve troje sedoše, ne obraćajući više pažnju na prizore koji su se pojavljivali i nestajali oko njih.
     "Zaključio sam sledeće", reče Zaphod. "Štagod da se desilo s mojim umom, sam sam to učinio. I to tako da se ne može otkriti vladinim medicinskim proverama. A sam pojma nisam imao o svemu tome. Zvuči baš šašavo, zar ne?"
     Drugo dvoje klimnuše u znak saglasnosti.
     "Pa sam mozgao, šta je to tako tajno da ne smem da dopustim nikome da sazna, ni galaktičkoj vladi, čak ni samome sebi? A odgovor je da ne znam. Očigledno. Ali sabrao sam nekoliko stvari i počeo da nagađam. Kada sam se odlučio da se kandidujem za predsednika? Ubrzo posle smrti predsednika Judena Vranksa. Sećaš li se Judena, Forde?"
     "Aha", reče Ford. "On je bio tip koga smo sreli kada smo bili klinci, onaj arkturijanski kapetan. On nam je dao kestenja kada si upao na njegov megateretnjak. I kazao je da si najneverovatniji klinac koga je sreo."
     "O čemu vi to?" reče Trilijan.
     "Stara priča"? reče Ford, "iz vremena kada smo obojica bili klinci na Betelgezu. Arkturijanski megateretnjaci prevozili su najveći deo kabaste robe između središta Galaksije i spoljašnjih oblasti. Trgovački izviđači sa Betelgeza nalazili su tržišta, a Arkturijanci su ih snabdevali. Bilo je mnogo nevolja sa svemirskim piratima pre nego što su ovi zbrisani u dordelijskim ratovima i megateretnjaci su morali da budu opremljeni najfantastičnijim odbrambenim štitovima za koje je nauka znala. Bili su to stvarno gadni brodovi, a i ogromni - kada bi se našli na orbiti neke planete izazvali bi pomračenje sunca.
     Jednog dana, mladi Zaphod odlučio je da opljačka jedan od njih uz pomoć mlaznog tromotorca, sazdanog za letove do stratosfere. Najobičniji klinac. Govorio sam mu, mani se toga, čoveče, potpuno si poludeo. Pošao sam s njim na let jer sam se na sigurno opkladio da neće uspeti, a nisam hteo da se vrati sa izmišljenim dokazima. I šta se desilo? Popeli smo se na njegov tromotorac, koji je on preradio u nešto potpuno drugačije, za par nedelja prešli tri parseka, probili se na megateretnjak - ni danas ne shvatam kako - upali na most vitlajući pištoljima-igračkama i zahtevali da nam daju kestenja. Luđu stvar nisam mogao da zamislim. Koštala me je jednogodišnjeg džeparca. A radi čega? Kestenja."
     "Kapetan je bio taj neverovatni tip, Juden Vranks", reče Zaphod. "Dao nam je klope, pića - stvarčice iz zaista otkačenih krajeva Galaksije - gomilu kestenja, razume se, i stvarno smo se neverovatno zabavljali. Onda nas je teleportirao nazad. U najčuvanije krilo državnog zatvora na Betelgezu. Tip je stvarno bio opasan. Posle je postao predsednik Galaksije."
     Zaphod zastade.
     Prizor oko njih utonuo je tog trenutka u polutamu. Tmurne magluštine kovitlale su se oko njih, a džinovska obličja nejasno su vrebala po senkama. S vremena na vreme, vazduhom su se prolamali krici nepostojećih stvorenja koja su proždirala druga nepostojeća stvorenja. Ovakve stvari očevidno je volelo dosta ljudi, čim su stavljene u prodajni katalog.
     "Forde", reče Zaphod tiho.
     "Da?"
     "Nešto pre nego što će umreti, Juden me je posetio."
     "Šta? To mi nikada nisi pričao."
     "Nisam."
     "Šta je rekao? Zašto je želeo da te vidi?"
     "Ispričao mi je o 'Zlatnom srcu'. Bila je to njegova zamisao da ga ukradem."
     "Njegova zamisao?"
     "Aha", reče Zaphod, "a jedinu moguću priliku da se ukrade pružala je svečanost lansiranja."
     Ford na trenutak zinu od zaprepašćenja, a zatim zaurla od smeha.
     "Hoćeš da kažeš", rekao je, "da si se kandidovao za predsednika Galaksije samo da bi ukrao taj brod?"
     "Tako je", reče Zaphod sa smeškom koji bi većinu ljudi odveo pravo u zaključanu sobu s tapaciranim zidovima.
     "Ali zašto?" reče Ford. "Zbog čega je toliko bitno da ga imaš?"
     "Ne znam", reče Zaphod. "Da sam svesno znao zašto je to toliko važno, verovatno bi se to pokazalo na testovima mozga i ja nikada ne bih prošao. Ubeđen sam da mi je Juden ispričao mnoge stvari koje su još zaključane tamo."
     "I ti, znači, veruješ da si otišao i petljao sa sopstvenim mozgom samo zbog onoga što ti je ispričao Juden?"
     "Bio je strašan govornik."
     "Da, ali, Zaphode, stari druže, treba da se paziš."
     Zaphod sleže ramenima.
     "Hoću da kažem, zar nemaš nikakav stvarno jak razlog za sve to?" pitao je Ford.
     Zaphod je pažljivo razmišljao i činilo se da mu umom prolaze senke sumnje.
     "Ne", rekao je konačno. "Izgleda da ne dozvoljavam sebi da proniknem u bilo koju od svojih tajni. A ipak", dodao je posle još malo razmišljanja, "to potpuno shvatam. Imam poverenja u sebe koliko i u crno ispod nokta."
     Trenutak kasnije, poslednja planeta iz kataloga nestade oko njih i ponovo se pojavi stvarni svet.
     Sedeli su u čekaonici punoj stolova sa staklenim plohama i trofeja za dizajn.
     Jedan visoki Magratejac stajao je pred njim.
     "Miševi će vas sada primiti", rekao je.