[institut] Naucno-strucni skup AOB, 25. april

[Maša Lakićević]

 Поштоване колеге,

 У Библиотеци Астрономске опсерваторије у Београду (Волгина 7), у среду,
25. априла 2018. са почетком у 13 часова одржаће се

     Научно-стручни скуп
     *******************

Тема: Природна селекција на нивоу целокупне биосфере: нови поглед на
хипотезу Гаје 

Излаже: Срђа Јанковић, University Children's Hospital, Belgrade, Serbia 

Апстракт:

Hipoteza Gaje, sasvim ukratko, glasi da je biosfera naše planete
obdarena višestrukim i sveprožimajućim autoregulacionim, odnosno
homeostatskim mehanizmima, i to u povratnoj sprezi sa neživim (geološkim
i geohemijskim) okruženjem, usled čega se biogeosfera mora posmatrati
kao celovit i objedinjen entitet. U „jakim" verzijama hipoteze Gaje,
opasno bliskim pseudonauci i misticizmu, pomenuti entitet poseduje
atribute nad-organizma, pa čak i svest, razum i volju, premda takva
tumačenja znatno odudaraju od izvorne zamisli koja se prevashodno ogleda
u univerzalnoj simbiozi - „simbiozi sagledanoj iz svemira". Još otkako
su je sedamdesetih godina prošlog veka postavili Džejms Lavlok i Lin
Margulis, hipoteza Gaje privlači veliku pažnju naučne i opšte javnosti,
ali i ozbiljne kritike, usled kojih je velika većina biologa zasad ne
prihvata. Najznačajnije od izrečenih kritika usredsređene su na odsustvo
plauzibilnih evolucionih mehanizama koji bi mogli da dovedu do nastanka
Gaje, s obzirom da, prima facie, ne postoji razlog zbog kog bi prirodna
selekcija, u strogom smislu, na bilo koji način „favorizovala"
uspostavljanje dugoročnih procesa autoregulacije. U skorije vreme su,
međutim, pojedini autori, na čelu sa Vilijemom Fordom Dulitlom,
nagovestili mogućnost da prirodna selekcija deluje i bez potrebe za
reprodukcijom jedinica selekcije - na osnovu diferencijalnog
preživljavanja. U takvoj postavci, celokupna biosfera bi se mogla
istovremeno posmatrati kao proizvod i jedinica prirodne selekcije ‒ kako
u partikularnom slučaju planete Zemlje (jedinom primeru biosfere koji
nam je trenutno empirijski dostupan), tako i u opštem slučaju života u
Vasioni. Biosferu suštinski objedinjuju zajednički biološki procesi u
čijoj podlozi počivaju jedinstveni mehanizmi beleženja, obrade,
skladištenja i upotrebe naslednih informacija - „koncept kodiranja". S
obzirom da evolvabilnost biosfere, a time i njeni izgledi da opstane
kroz duge vremenske periode tokom kojih se uslovi života po pravilu
dramatično menjaju, kako usled lokalnih činilaca tako i usled
višestrukog upliva kosmičkog okruženja, u krajnoj liniji zavisi od
efikasnosti koncepta kodiranja, opravdano je da se ovaj posmatra kao
svojevrsna prajedinica prirodne selekcije. Ovakva postavka mogla bi
značajno doprineti tekućim naporima usmerenim ka izgradnji obuhvatnijih
teorijskih modela u evolucionoj biologiji i astrobiologiji, kao i
uvećanju njihove eksplanatorne moći. Sagledane sa ovakvog stanovišta,
pojedine verzije hipoteze Gaje mogle bi konačno da steknu odgovarajuće
utemeljenje, a s tim i neuporedivo značajnije - možda i središnje ‒
mesto u budućoj „proširenoj proširenoj sintezi" nauka o životu.

Више се може наћи у раду:
https://link.springer.com/article/10.1007/s11084-015-9464-z 

 Добродошли!

**********************************
Срдачно,
Маша Лакићевић (mlakicevic at aob.rs)
-------------- next part --------------
An HTML attachment was scrubbed...
URL: <http://mail.ipb.ac.rs/pipermail/institut/attachments/20180419/3e8f3c14/attachment.html>