[institut] Odlaže se naučno-stručni skup AOB, sa 25. aprila za 9. maj

[Maša Lakićević]

Поштоване колеге,

Због недостатка струје на Астрономској опсерваторији Београд, који је 
најављен за среду, 25. априла, одлаже се научно-стручни скуп др Срђе 
Јанковића са 25. априла за среду, 9. маја 2018, у 13 часова.

Хвала на разумевању.




On 19.04.2018 16:52, Maša Lakićević wrote:
> Поштоване колеге,
> 
>  У Библиотеци Астрономске
> опсерваторије у Београду (Волгина 7), у
> среду, 25. априла 2018. са почетком у 13
> часова одржаће се
> 
>      Научно-стручни скуп
>      *******************
> 
> Тема: Природна селекција на нивоу
> целокупне биосфере: нови поглед на
> хипотезу Гаје
> 
> Излаже: Срђа Јанковић, University Children's
> Hospital, Belgrade, Serbia
> 
> Апстракт:
> 
> Hipoteza Gaje, sasvim ukratko, glasi da je biosfera naše planete
> obdarena višestrukim i sveprožimajućim autoregulacionim, odnosno
> homeostatskim mehanizmima, i to u povratnoj sprezi sa neživim
> (geološkim i geohemijskim) okruženjem, usled čega se biogeosfera
> mora posmatrati kao celovit i objedinjen entitet. U „jakim"
> verzijama hipoteze Gaje, opasno bliskim pseudonauci i misticizmu,
> pomenuti entitet poseduje atribute nad-organizma, pa čak i svest,
> razum i volju, premda takva tumačenja znatno odudaraju od izvorne
> zamisli koja se prevashodno ogleda u univerzalnoj simbiozi -
> „simbiozi sagledanoj iz svemira". Još otkako su je sedamdesetih
> godina prošlog veka postavili Džejms Lavlok i Lin Margulis, hipoteza
> Gaje privlači veliku pažnju naučne i opšte javnosti, ali i
> ozbiljne kritike, usled kojih je velika većina biologa zasad ne
> prihvata. Najznačajnije od izrečenih kritika usredsređene su na
> odsustvo plauzibilnih evolucionih mehanizama koji bi mogli da dovedu
> do nastanka Gaje, s obzirom da, prima facie, ne postoji razlog zbog
> kog bi prirodna selekcija, u strogom smislu, na bilo koji način
> „favorizovala" uspostavljanje dugoročnih procesa autoregulacije. U
> skorije vreme su, međutim, pojedini autori, na čelu sa Vilijemom
> Fordom Dulitlom, nagovestili mogućnost da prirodna selekcija deluje i
> bez potrebe za reprodukcijom jedinica selekcije - na osnovu
> diferencijalnog preživljavanja. U takvoj postavci, celokupna biosfera
> bi se mogla istovremeno posmatrati kao proizvod i jedinica prirodne
> selekcije ‒ kako u partikularnom slučaju planete Zemlje (jedinom
> primeru biosfere koji nam je trenutno empirijski dostupan), tako i u
> opštem slučaju života u Vasioni. Biosferu suštinski objedinjuju
> zajednički biološki procesi u čijoj podlozi počivaju jedinstveni
> mehanizmi beleženja, obrade, skladištenja i upotrebe naslednih
> informacija - „koncept kodiranja". S obzirom da evolvabilnost
> biosfere, a time i njeni izgledi da opstane kroz duge vremenske
> periode tokom kojih se uslovi života po pravilu dramatično menjaju,
> kako usled lokalnih činilaca tako i usled višestrukog upliva
> kosmičkog okruženja, u krajnoj liniji zavisi od efikasnosti koncepta
> kodiranja, opravdano je da se ovaj posmatra kao svojevrsna prajedinica
> prirodne selekcije. Ovakva postavka mogla bi značajno doprineti
> tekućim naporima usmerenim ka izgradnji obuhvatnijih teorijskih
> modela u evolucionoj biologiji i astrobiologiji, kao i uvećanju
> njihove eksplanatorne moći. Sagledane sa ovakvog stanovišta,
> pojedine verzije hipoteze Gaje mogle bi konačno da steknu
> odgovarajuće utemeljenje, a s tim i neuporedivo značajnije - možda
> i središnje ‒ mesto u budućoj „proširenoj proširenoj sintezi"
> nauka o životu.
> 
> Више се може наћи у раду:
> https://link.springer.com/article/10.1007/s11084-015-9464-z
> 
>  Добродошли!
> 
> **********************************
> Срдачно,
> Маша Лакићевић (mlakicevic at aob.rs)